EQUINOX PUNOG MESECA
Noćas, oko 23 časa po UTC, odnosno oko 1/2 sata po ponoći 21.marta po našem vremenu - nastupa prolećna ravnodnevica, EQUINOX, dan kad Sunce izlazi i zalazi na ekvatoru i kada i obdanica i noć traju približno po 12 sati, Dan jednake tame i jednakog svetla, kalendarski označava i početak proleća na severnoj polulopti ove naše šašave planete.
Ove godine prethodio mu je jedan (relativno) redak događaj - Mesec u perihelu (perigeju), odnosno u tački kada je najbliži Zemlji, pa izgleda skoro 14% veći nego što nam je to uobičajeno. Nismo ga videli, bila je kišna i veoma oblačna noć, pa nam se "vrlo veliki Mesec" skrio iza gustih oblaka i ostavio nas da čekamo sledeću priliku (za nekih 18 godina) kada će opet biti najbliži mogući. Vezanost za Sunce i Mesec, takvi kakvi su, posve je razumljiva - najveći su na našem nebu i i nače i time najlakši za osmatranje i kolektivno pamćenje. 
Umesto "vrlo velikog Meseca" gledali smo "vrlo veliki broj" krstarećih raketa i bombi koje su padale na Libiju i pažljivo pratili "pedesetoricu iz Fukušime" kako vojuju jednu drugu bitku, na drugom "kraju" planete. A equinox nam je stigao (nam stiže), kao i proleće, slabo mareći za naše ljudske "perigele" i "apogele", povlađujući samo prirodnim zakonima neminovnost svog objavljivanja i podsećajući nas da su nam jedna od retkih, živih veza sa svim generacijama ljudi koje su živele stotinama hiljada godina pre nas, osmatrajući nebo i Sunce i očekujući buđenje prirode, novi ciklus života i obilje sveže hrane koju će nam planeta darovati tokom još jednog od bezbrojnih "ciklusa obnavljanja".
I u svim je kulturama i svim civlizacijama EQUINOX praćen i slavljen i davana su mu božanska svojstva, na šarolike i različite načine, ali uvek slaveći neuništivi ritam ponovnog rađanja.
Jedna od najčuvenijih pojava koja nas podseća na drevnost ljudskih rituala kad je EQUINOX u pitanju je "zmija svetla" koja se pojavljuje kretanjem Sunca na majanskoj piramidi:
This photo of Hacienda Chichen & Yaxkin Spa is courtesy of TripAdvisor
Za "vrlo veliki Mesec" bi bilo zgodno da smo ga mogli videti u vedroj i svežoj prolećnoj noći, jer nema ništa bolje od noći punog Meseca za puštati sanjarenju na volju i "lebdeti između jave i sna", ali može i ovako, uz snimke drugih koji su ga videli i uz malko imaginacije:
Proleće je, za još samo malo zimskih sati koje brojimo danas.
Vreme za razna čuda života i neprekidne magične igre blještave svetlosti i kratkih senki, vreme za odlazak na vodu, na reke, vreme za radost što još jednom (i po ko zna koji put) sve ponovo tako bujno i veselo započinje svoje kruženje na ovoj našoj šašavoj vrtešci... Kao kontrapunkt čudima života kojima nas planeta daruje - nagledaćemo se (verovatno) i strahota kojima mi sami sebi pravimo duboke ožiljke na zajedničkoj istoriji. Ne može drugačije verovatno, svet je nama jedna velika pozornica na kojoj su i Mesec i Sunce kulise, a mi nama samima - glavni glumci...
Vreme za pozornicu na kojoj se (opet) može slušati Shakespeare:
All days are nights to see till I see thee,
And nights bright days when dreams do show thee to me.
~William Shakespeare, "Sonnet XLIII"
How like a winter hath my absence been From thee,
the pleasure of the fleeting year!
What freezings have I felt,
what dark days seen!
What old December's bareness everywhere!
~William Shakespeare, "Sonnet XCVII"
I - slika koja ti slama srce što nisi tamo kad se snima, zvanični amblem noćašnjeg equinox-a i, što se mene tiče, zaštitni znak dolazećeg proleća:
(p.s. hvala M.G. :)
At 21. mart 2011 3:48:25, pamtilo (Neregistrovan)
At 21. mart 2011 10:11:30, gordanac
:))
i - nažvrljkala jesam :)) (kad volEm da piskaram)
Odavno mi se već čini da se većina ljudi mnogo lakše "žali i vajka i smara" opisima briga, tegoba, strahova i zebnji nego što ih ima koji jasno, vedro i jednostavno kažu "e, vidi, nije ni tako loše..." (a o "ma, dobro sam,,,!" ) i da ne govorim.
Kao da ćutanjem o dobru, na neki razumljiv sujeverni način, čine ono "pu, pu, pu, baksuz!" koje, često nesvesno, izgovaraju da bi - "oterali" kakvo zlo.
O dobrom i lepom se - ćuti, o lošem i ružnom - priča.
I ja, nekako, to sve - razumem. Kao da, koristeći svojevrstan "magijski, čarobnjački" govor kojim pričaju samo o nevoljama, na nekakav volšeban način misle da sve istinske nevolje time "teraju od sebe" i da saopštavanjem svima priče o svojim svakodnevnim, manjim nevoljama, teskobama i brigama - ustvari na nekakav način time otklanjaju "opasnost" od doživljavanja pravih nevolja, bolesti, ličnih tragedija, velikih gubitaka...
Ne znam da li sam dobro objasnila, ali meni to daje volje da ih saslušam i da pokušam da smislim neki način da sami sebi "nateraju" da počnu da "mere" prave razmere svega što istinito osećaju kao svoje nevolje, teskobe, brige,
Pogotovo što od ljudi koji su neizlečivo bolesni, koji zaista imaju kakvu veliku nevolju u svom životu - retko čujem "vajkanje i žaljenje" (ili samosažaljevanje)
Nekako, kao da je to rezervisano za manje, sasvim rešive nevolje, brige i tegobe koje često i ne postoje zaista takve kakvim ih često opisujemo.
A proleće je "dušu dalo" mnogima od nas za "nizanje" raznih stvari povezanih sa onim što proleće stavrno i jeste - još jedan ciklus bujanja života pred našim očima
I kad kažem i ispričam ili napišem svoje asocijacije na equinox i na "prve mirise" zemlje, vode i vazduha koji ti se uvuku u nozdrve rano jutrom - onda mi kažu "pa, lako je tebi, ti nemaš nikakavih problema..."
Jes`, paz` da nemam.
Samo sam naučila da im dajem "pravu meru", da ih "izmerim" i uporedim sa dobrim koje je svuda oko mene.To svako može, tako ja msilim.
A kad naiđu stvarno "nesavladivi", znaš da su takvi, pa - oćutiš malko, jer ih "izmeriš" kao "nerešive", mora ih biti takvih kod svakoga, mada se i o takvim tegobama i teskobama može "ispiskarati" po koja.
Oni koji stvarno umeju - od toga naprave književnost, često veliku iz koje mnogi od nas - ništa ne nauče o isitnskim nevoljama sa kojim aljudi žive (ili su živeli).
Na kraju, sve se svede na - malo čežnje. A proleće je "dušu dalo" za tu kraljicu svih emocija :))
At 21. mart 2011 17:02:11, gordanac
i još jedan link odličnih fotki vrlo velikog meseca, a u znaku equinox-a:
http://www.mymodernmet.com/profiles/blogs/10-excellent-supermoon-photos
(mora copy/paste, ali vredi takvog truda :))
bas sam se smorila sto moje cvrkutavo dvonedeljno najavljivanje proleca niko nije shvatio ozbiljno. ja: "stize prolece!!! sunce, borovnice, sveti patrik, bicikla...", a oni: "jao jeste, sinusi me otkidose, sto smo umorni, jao takse treba da prijavimo, smak sveta...". kakav narod, da ne poverujes.
bas, bas sam se smorila... a onda se setih da ti mora da si nesto "nazvrljkala".
Prepresrecno ti Prolece!!!