Ne bih rekao da je rođen baš na današnji dan... Bez ljutnje, gordanac, počinješ neodoljivo da me podsećaš na Miru Marković i njen dnevnik. Ovi tvoji drpaju na sve strane, lažu, mažu i lupetaju, a ti o čudu... Inače, stilski i misaono, naravno nema nikakve veze s Mirom, tvoje štivo mi se sviđa i rado ga čitam. Ali, ovako, s moralne tačke gledišta, deluje kao nekakva ušuškana idila po sistemu "selo gori, a baba se češlja..." Razumem da osoba na takvom položaju i u takvoj situaciji ima potrebu za eskapizmom, povratkom u devojačku sobu gde je okružena knjigama, pločama i iluzijama, ali... malo je nategnuto... Ja ovo u najboljoj nameri. U ime onih dana kad seVIi i MI nismo toliko razlikovali kao danas. Možda je trebalo da se odseliš (parafraziram Balaševića) kad ti je bilo... ili već u nekom trenutku... Sve najbolje! :)

Zašto ti ne bi rekao da jje Ješua rođen na današnji dan? Većina onih koji slave to tvrde, nemam razloga da im protivrečim.

Što se sveg ostalog utiska tiče - ti na njega i(na utisak o onome što radim) maš svoje pravo, naravno, čak i onda kad ne razgovaraš sa mnom već sa svojom sopstvenom predrasudom o meni.

Erazmo, OVO je BLOG. Svi ljudi, pa i ja pišu o onome što im padne na pamet, nekome se dopada, pa čita, nekome se ne dopada, pa ne čita. Ovo mesto ej sjajno jer ljudi mogu da komuniciraju, kao ti i ja sada, ništa više.

Mi se ne razlikujemo ni danas, što se mene tiče, i danas kao i oduvek jasno razdvajam svoj posao od svog slobodnog vremena. Nekada nemam slobodnog vremena, danas malo imam i palo mi je na pamet da pišem o čudu života, iz mnogo ličnih razloga.

Ti imaš potpuno pogrešnu pretpostavku i percepciju o "mom položaju", ali na žalost, tu ne mogu ništa pomoći, ljudi misle da o tome sve znaju, pa sa lakoćom izriču sudove (i moralne), tako to biva u ovom poslu.

Ništa lično, taman posla. Samo tako nekako izgleda iz ovog mog običnog ugla. Ljudi koji su blizu vlasti vremenom izgube tu perspektivu i žive u nerealnom svetu. Nemam nikakvih predrasuda ni prema kome. Jasno mi je da nemaš nekakvu vlast u svojim rukama, ali baš zato. Svi koji su tamo u očima naroda su isti. A ljudi su zaista isrpljeni i sablaznuti spram ovoga što se radi.

Kažeš "svi koji su tamo u očima naroda su isti" - to je predrasuda, čista kao suza i kažeš "ljudi blizu vlasti izgube perspektivu i žive i nerealnom svet" - tek to je predrasuda!
I evo netraženi savet, kako zaista MOŽE da se utiče na "sve nas koji su tamo": - mora biti bar neka činjenica u opaskama koje dajete "o nama" ili u ovom slučaju o meni lično, svaka generalizacija je "govor u vetar".
Evo kroz primer, da bude jasnije:
Kažeš "ista si kao Mira Marković"
Zašto to ne proizvodi nikakav efekat?
Zato što nema nikakve veze ni sa jednom činejnicom vezanom za mene, evo redom:
1.dobijala sam i dobijala izbore i na pokrajinskom i na republičkom nivou i unutar stranke uvek u oštroj, bespoštednoj konkurenciji (najčešće muškoj), ona nije nikad i nigde
2.nisam ničija supruga, pa da tako imam "bilo kakvu moć", za svaki svoj posao kvalifikovala sam se znanjem i veštinama
3.niko nije prisiljen da mi izdaje knjige, štampa članke, niti sam bilo kakav ideolog "cvrčaka i cveća", naprotiv otvorila sam blog ovde zato što mi se to sviđa i što volim da pričam sa ljudima, "na crti sam" uvek i stalno za svaku vrstu razgovora
4.informacije o mojoj imovini, prihodima i svemu ostalom su dostupni javnosti od 1996, od kada sam prvi put preuzela neku odgovornost za javne poslove u gradu Novom Sadu, o njenoj imovini i načinu na koji ju je sticala bavili su se razni državno organi
5.deo sam pokreta za rodnu ravnopravnost, za promene društvenih modela za žene, za promene modela ponašanja u politici, za "ženski proncip" politike koja je briga o drugima, ona je primer potpunog nerazumevanja politike i uticaja na donošenje odluka netransparentno, "dvorski", kuloarski
6.svaki dan sam na sudu javnosti poslom kojim se bavim (vođenje sednica skupštine), ona nikada niej bila dostupna bilo kakvoj javnosti

Eto, kad ti napišeš njeno ime, ja onda znam - evo stereotipa, jer mu je tako lakše - i zato i ne shvatam to lično, nimalo, jer ne može da me dotakne, jer nema - čime.
I tako je uvek kad su generalizacije tog tipa u pitanju - ljudi ostanu neosetljivi.
Mora se u kritiku uneti bar neka činjenica, onda počinje pravi dijalog i onda raste nada za ono za šta se i ti i ja borimo - brže promene.

ima i tacka 7, a ta je da te ja volim ;d))

bez sve sale :))

veliki pozdrav, Gordano!

:))))

Ja se borim za egzistenciju svoje porodice, a u brže ili sporije promene odavno ne verujem. Osećam se kao zarobljenik u noćnoj mori Radoja Domanovića. Tipično za vas političare je da zamenite tezu (ili je bar malo pomerite) i onda nagazite gas do daske. Nisam rekao "ista si", rekao sam da poinješ "neodoljivo da me podsećaš na M.M. i njen dnevnik", tako da je ova parabola u 6. tačaka bila nepotrebna. Nisam mislio u tom smislu, već u smislu da osoba koja sedi u tako visokoj stolici (barem u očima običnih smrtnika) piše o ovome ili onome - u trenutku kad škripi na sve strane, i kad oni kojima je smetao Đinđić (if you know what I mean), stavljaju svoju medveđu šapu na nas. Dakle Mirin dnevnik kao paradigma za pisanje o prirodi dok se kuća ruši.
Živo me zanima ima li Mirinih prstiju u ovom korupcionaškom ugovoru koji je potpisan sa takozvanom braćom Rusima...
Još nešto, bez ljutnje molim. Deplasirano je da bilo koji političar nekome spočitava robovanje stereotipima. Vi ste sami po sebi stereotip, izražavate se u stereotipima koji povremeno poprime formu groteske.

Evo još jednog netraženog saveta:
Ne pomaže ni "učitavanje" nečeg što nisam napisala, nema "paradigme" za "učitavanje" jer toga o čemu govoriš NEMA ni u mojim tekstovima na blogu ni u onome što inače govorim i radim, zato se tako jasno vidi da "se progovara iz predrasude".
Možemo i o tome, možemo i o strahovima, o nesigurnosti i o neizvesnosti i o opisima svega što je loše, što je jedva podnošljivo ili je nedovoljno dobro ili jedva da je dobro, o svemu možemo da razgovaramo, ako postoji spremnost za RAZMENU činjenica i dobrovoljnu kontrolu sopstvenih predrasuda.
Nemam ČIME da te podsetim na nju, ako razmisliš, na NJU te podseća tvoja sopstvena percepcija, a ne ja, to sam pokušala da ilustrujem u "6 tačaka", ništa više.
Ti smatraš da ja ne znam kako i koliko se teško živi u Srbiji i smatraš da ja ne znam kakva i kolika je lista problema koje imaju ljudi u Srbiji u svojoj svakodnevici ili koje ima država Srbija u celini. Znam, kao i drugi meni slični na javnim poslovima, , ali o tome možemo razgovarati tek ako mi daš šansu i dobrovoljno odustaneš od generalizacija i predrasuda, drukčije ne ide.
Pri tome NIKAKO ne smatram da to znači smanjivanje oštrice kritike ili snage pritiska da se nešto uradi, ili (ne daj Bože!) "bezrezervnu" podršku onome što pričam, samo smatram da dijalog počinje odustajanjem od generalizacije, ništa više.

Šansu ste dobili, dragi moji, na vama je da ne uprskate. Ovo nije lično. Ti si mi oduvek bila simpatična, uostalom, ja sam jedan od onih koji se prema tebi postavlja kao prema bilo kom drugom blogeru, obraćam ti se na TI i ostalo.. Na taj način želim da pokažem dobronamernost i da premostim taj ponor između političara i običnog čoveka koji je neminovan. Pozdrav, sve najbolje.

:))
Uzvraćam pozdrav!
I sve najbolje u 2009., zdravlja i sreće i lične i porodične želim.
I - hvala za mogućnost i šansu da razgovaramo i na ovom mestu....