Ne razumem se ama baš ništa u votke, ni po vrstama, ni po poreklu, ni po kvalitetu ili "omiljenosti&popularnosti" među onima koji votku piju i vole, ni po bilo čemu što bi bila bilo kakva "priča o votki".

Jednostavno - nikada me nije zanimalo to piće, uopšte, čak ni da ga probam bilo kakvu, bilo gde, sve do nedavno, sasvim slučajno.

(Slično ne marim i ne znam nijednu "marku" automobila. Na priličnu zabavu i česte pošalice mojih poznanika i prijatelja - aute razlikujem samo  po boji, ne znam ko ih proizvodi, ni koliko koštaju, po čemu su bolji ili lošiji od nekih drugih auta, jednostavno - nikada me nije zanimalo da saznam išta o automobilima. Prevezu me s mesta na mesto i - to je to, tome služe. Eto.Inače - nemam ni vozačku dozvolu, niti sam ikada htela da je imam - prosto znam da ta veština nije za mene, da ne bih umela i da ne treba ni da pokušavam.)

I (na moje veselje!) taj jedan slučajan gutljaj votke (neke, ne znam ni danas koje, u za mene sasvim posebnim oklnostima, prvi gutljaj votke, ikada) priuštio mi je motivaciju za traganjem i saznavanjem zanimljivih stvari o - votki.

Šašavo, skroz.

Dodatna (i sasvim, sasvim slučajna) zanimljivost je što se nalazim na Baltiku u društvu ljudi iz celog sveta  i što verovatno nema boljeg mesta na planeti da se - raspitkujem o votkama, raznim.

Želim da kupim jednu bocu najbolje votke (po mišljenju znalaca), na poklon, tako je počelo moje raspitivanje i zapitkivanje unaokolo.

Pojma nisam imala kako je "istorija votke" zanimljiva stvar i koliko puno ljudi puno zna o ovom piću, i kako zabavna može biti neobavezna konverzacija i ćaskanje o tome, jednom kad se zapodene.

Najzanimljiviji razgovor je kad nas je više u društvu i ja postavim  pitanje "znate li koja je najbolja vrsta votke, koju biste mi preporučili za kupovinu i - zašto" i kad me sagovornici posle tog pitanja - potpuno zaborave, razmenjujući među sobom strasne stavove o sopstvenim omiljenim vrstama. Vrlo retko stignem da pitam još nešto iz dva razloga - prvo, vreme za neobavezno ćaskanje nam je vrlo ograničeno i drugo, žao mi je da ih prekidam kad se "zanesu" u međusobnim "prepirkama".

Ostao mi je još samo jedan dan da se odlučim za kupovinu između tri vrste koje imaju jednak broj pristalica među mojim sagovornicima:

"Chopin"

"Smirnoff"

"Boru"

Za sada "Chopin" ima kod mene blagu prednost (samo zbog imena :)), sledi ga "Boru", a za "Smirnoff" mi kažu - da ne mogu pogrešiti. Ali, to - da li sam "pogrešila" i onako mogu znati tek posle drugog gutljaja, zato će neka od njih tri biti kupljena "na slepo" i bez prethodnog "probanja".

Posebno veselje mi je što se i na ovako šašavom primeru može dokazati kako je ovaj naš ceo svet prava "riznica čuda", od kojih baš razna čuda možeš sresti po prvi put bilo kada i bilo kako, važno je da taj "prvi susret" sobom nosi sva fina, uzbudljiva osećanja otkrivanja i saznavanja. Pa makar bila reč i o -  "običnom" piću kakvo je - votka.

Magiczne, rekli bi Litvanci.