U godinama pred nama sve češće ćemo u vestima, po novinama, po upravljačkim krugovima, na univerzitetima, u svakodnevnom razgovoru, čuti i izgovarati imena gradova - Brisel i Strazbur (Luksemburg smo već imali prlike da čujemo dovoljno puta, tamo je potpisan Sporazum o pridruženom članstvu Srbije u EU, 29.04.2008.). Sve su to gradovi evropskih institucija i mesta gde će se donositi odluke o nama, zajedno sa nama. (skroz "okrugla" zgrada je EU parlament u Strazburu).
Ovaj tekst je blog-razglednica iz Brisela, elektronski pozdrav svima, umesto nekadašnjih finih, od kartona i u bojama koje smo slali kad god negde otputujemo ( a na more - obavezno!) i na kojima smo, ukoso ili uredno ali ipak obrnuto od adrese pisali "puno pozdrava iz....".
Puno pozdrava iz Brisela, dakle.
Brisel je poslovan grad poslovnih ljudi i ljudi iz administracije EU, grad sa puno oblačnih dana i puno kiše i sa jednim od najlepših starih evropskih trgova. Grad bezbrojnih vrsta piva, nezaboravne i najbolje čokolade, odlične kuhinje i grad - centar evropske administracije.Brisel ustvari samo na "Gand Place" liči na Belgiju, valonsku ili flamansku, a ne liči uopšte na predivne manje gradove širom Belgije, Brisel je taman toliko svačiji koliko i jedan od njegovih simbola - Atomijum.
The name
Danas je sasvim prijatno biti u Briselu kad te predstave i kažu da dolaziš iz Srbije, ne gledaju te više "onako", malo sumnjičavo i podozrivo, sa "ahm" i "hm-hm" i "so, how things are...?". Nasmeju se, oni koje poznajem odmah i iz daleka (sve šireći ruke u znak posebne srdačnosti), a oni ređi, koje upoznajem dobronamerno me obaveste o tome kako su čuli za dobre vesti iz Srbije (ljubaznost komunikacije - ne pomaže da im kažem da ja dolazim ODANDE i da SVE znam o tim vestima 
), oni prosto žele da pokažu s koliko dobre volje očekuju dobre vesti o poslovima koje smo uspešno obavili - i ubuduće.
Volela bih kad bih umela da prenesem koliko puno Srbija ima dobrih prijatelja u Briselu, koliko puno ima istinskih znalaca o tome kakva je situacija kod nas i ekonomska i politička i bezbednosna i kulturna i svaka druga i sa koliko iskrenog dopadanja oni koji su imali prilike da nas posete, govore o Beogradu ili o drugim gradovima u Srbiji. I sa koliko poštovanja govore o ljudima koji žive u Srbiji. Znam ja da meni to kod kuće niko neće verovati, pa i ne pokušavam da ikome objasnim, ali - meni je važno da vidim kako je uspešno, za poslednjih nekoliko godina, izgrađeno razumevanje za sve strahote koje su nam se dogodile ili za sve uspehe koje su ljudi ostvarili. I poštovanje za rezultate koje su napravili ljudi u Srbiji. Ne političari, ili ne samo oni, već više i značajnije - razni ljudi na raznim mestima u Srbiji.
I zato, oduvek, šta god da radim sa njima (u Briselu) ponavljam jednu jednostavnu rečenicu :
"Obraćajte se ljudima u Srbiji, njih slušajte i njima govorite, baš kao da su vaši sopstveni birači, jer uostalom, uskoro će oni to i biti - na izborima za EU parlament, ako ih bude "po starom" 2014 - i Srbija će glasati".
I svaki put kad poslom odem u Brisel, setim se kako sam blizu Amsterdama, (JAT čak sleće u Amsterdam na putu za Brisel, takva je veza), a da nema šansi i da ponovo svratim u taj, uz Atinu, meni najlepši evropski grad (Novi Sad se ne računa, to je najbolje mesto u Univerzumu, bez premca).
Sve evropske gradove obišla sam davnih dana u svojim skitnjama peške i vozom, u danima kad je to bilo normalno i prirodno i kad su se pisale prave razglednice i zaista upoznavali i razgledali svi ti gradovi od Kazablanke do Helsinkija, od Londona do Moskve. I tada, osamdesetih, (deset godina putovanja "Inter-rail" pomeša tačne godine ) bila sam i u Briselu i kad god ponovo odem ustvari se setim slika iz tog vremena, neminovno.
Kad pogledam šta će se desiti ako i današnji i drugi poslovni boravci u Briselu (nas raznih, naravno) budu uspešni po Srbiju - odgovor mi se sam nameće - izgradiće se šansa da se stvori sećanje nekih drugih ljudi koji će putovati evropskim gradovima slično kao i ja nekada, jer će to biti normalno i prirodno. Lep posao - graditi buduće, još nedogođeno sećanje ljudi koje uopšte ne poznaješ, niti ćeš ikada upoznati, pa ipak - za njihove uspomene iz budućnosti radiš...
A ja ću valjda stići nekada i do Amsterdama, ponovo jednom, vozom i peške, lagano, sama ili u društvu nekoga ko se razume u skitnju, ko zna kako udobne mogu biti cipele skitarke u kojima možeš i stajati i hodati i trčati i plesati ili samo sedeti uz kakav amsterdamski kanal ćuteći, pijući malo crno i gledajući kako spokojno žive ljudi iza uzanih, lepih prozora bez ikakvih zavesa.
Pričala sam nekim mojim poznanicima da postoji "Inter-rail" za "odrasle" (nešto skuplje nego za ove do 27 godine, ali tako i treba da bude) i da mi je to - super, a svi su me gledali kao da sam mahnita. Neka. Tako su me gledali i kad sam im govorila da ćemo potpisati Sporazum o pridruženom članstvu Srbije u EU, pa me tako gledaju i kad im kažem da ćemo ove godine postati država-kandidat za članstvo u EU, tako bi me verovatno gledali i sa perona sa kog kreće voz za Amsterdam....marim ja......i strpljivo čekam....prava putovanja.Ona sa kojih se nikome ne pišu razglednice, samo se putuje i - bude. U Amsterdamu ili bilo gde drugde.
At 15. maj 2008 10:23:24, Anoniman (Neregistrovan)
Kao clan jedne organizacije (nepoliticke) sam, verujem, bila prva Srkinja koja je u Evropskom parlamentu u Briselu imala cast da kaze nekoliko recenica clanovima. Ponosna sam...
At 15. maj 2008 10:23:51, Anoniman (Neregistrovan)
E da, i organiacija je medjunarodna, ovde uopste ne postoji. Jer smo sujetni.
At 15. maj 2008 10:53:54, flashstar
@ Anoniman - bitno je da je to uradila Srpkinja, a ne tamo neka građanka Srbije.
Ja se samo pitam ko će staviti potpis da postanemo država, kandidat (naravno, ako je potpis za to potreban, to ne znam), kako stvari stoje, možda Ivica Dačić? Znam da, realno, nije bitno, ko će, bitno je da bude što pre, ali ipak kod mene postoji jedno veliko ALI.