"Malo južnopacifičko ostrvo Samoa i njegov sused Tokelau napraviće vremenski skok unapred jer će večeras u ponoć u tim zemljama umesto 30. započeti 31. decembar. Za 186 hiljada stanovnika Samoe i 1.500 Tokelaua, petak, 30. decembar 2011. jednostavno će iščeznuti jer moraju da usklade svoje vreme sa Kinom, Australijom i Novim Zelandom koji su im najveći i najbliži ekomnomski partneri.

Skok u budućnost ta dva mala ostrva dolazi posle 119 godina od kada su američki trgovci naterali lokalne samoanske vlasti da usklade vreme na svojim ostrvima sa obližnjom Američkom Samoom i SAD, kako bi potpomogli njihovu trgovinu sa Kalifornijom.

Takvo računanje vremena, međutim, poslednjih godina postalo je problematično jer su Samoa i Tokelau počeli skoro ceo dan da kasne za obližnjom Australijom i Novim Zelandom. Dosta često su se dešavale situacije da neko iz administracije sa Novog Zelanda zove u ponedeljak po njihovom vremenu, a da se na ostrvima niko ne javlja jer je nedelja, kao i obrnute, da neko sa ostrva zove u petak po njihovom vremenu a da se na Novom Zelandu niko ne javlja jer je kod njih subota.

U pokušaju da to reše, vlasti Samoe u junu su usvojile zakon kojim Samoa prelazi na zapadnu stranu međunarodne datumske granice čime je poslovna saranja sa ključnim partnerskim zeljmama - Australijom i Novim Zelandom olakšana. Samoa sada ima isti datum i slično vreme kao susedne pacifičke države. Da bi se izbegle ove i mnoge druge situacije 30. decembar ove godine će jednostavno nestati.

Ceremonija promene vremena biće označena zvonjavom zvona na dva glavna ostrva Samoe kao i molitvama u crkvama. Vlada je saopštila i da će oni koji je trebalo da rade 30. decembra biti plaćeni za propušteni dan."

Zanimljiva vest o odluci "brisanja dana"  iz kalendara da bi se promenilo stanje "bivanja s jedne strane datumske granice" na planeti.

Slično kao onaj jedan sat koji po "zimskom" ili  "letnjem" računanju vremena jednom "brojimo" dva puta, jednom "ne brojimo" uopšte, preskačemo ga, pa nam se tako u toku jedne godine i oduzme i vrati, ali ova odluka na Samoa jednostavno "izbriše" jedan dan, za mnogo duži period.

A onda bi moglo i dva ili tri ili koliko god hoćeš dana - jednostavno, odlukom i to (kako se vidi) sasvim lako...

Ono što se čini nemogućim je - dodati dan, a ustvari i to može ako Samoa nekad ponovo odluči da promeni svoju "datumsku granicu", pa jednom, neke godine, imaće dva dana - 30. decembar, kao "dan mrmota", samo što se neće desiti samo jednoj osobi nego - svima.

I čini mi se da svako od nas ima svoje sopstvene dane koje bi voleo da "izbriše" iz kalendara svog života, kao što ima i dane od kojih bi rado napravili svoj "dan mrmota" neki jedan, izuzetan dan koji bi se ponavljao da se potpuno i do kraja nauživamo u njemu, jer nam je bio kratak i prekratak za sve lepo što smo nepogrešivo osećali da nam se u tom danu dešava.

Kad naiđemo na ovako zanimljivu vest, snažnije se setimo koliko je važna jedna i samo jedna sekunda koju proživljavamo, setimo se kako je važno poštovati svoje vreme i biti zahvalan na vremenu koje nam je dato na raspolaganje, da činimo s njim šta god hoćemo, jer mi jesmo naše sopstveno vreme.

I nemamo moći da "zaustavimo dan" koji nam puno znači, nemamo moći da nam se ponavlja, ali imamo moći da ga zarobimo u svilene kapsule sećanja i da ga odatle stvaramo ponovo i ponovo, kad god nam zatreba.

To, bar na kratko, ume da ublaži čežnju za ljudima, događajima i prizorima za koje nam se jednog, nekog dana, učinilo da predstavljaju sve što smo oduvek želeli da "imamo", da "budemo", da JESMO, a nije moglo, nije smelo ili nije htelo da traje duže od jednog dana, par sati, kratkog trenutka...

EDIT:

nova datumska granica

Decembar, naročito poslednja nedelja decembra, je vreme razmene dobrih želja.

Neke želje smislimo sami za sebe, neke želje nam požele neki drugi ljudi, nekih se želja setimo kao davno željenih, a nikad ostvarenih, a neke želje kao da se nametnu da ih baš mi poželimo, jer ih niko drugi neće.

Mudri ljudi kažu "pazi šta želiš - može ti se i ostvariti!"

Izgleda da neke želje želimo samo zato što duboko verujemo da nam se nikada neće ostvariti

A neke želje postoje samo zato da nas podsete da ko god zaboravi da želi, da želju smišlja ili da je poželi nekome drugom, taj kao i da zaboravi radost kojom se želje (ipak) ostvaruju.

Nailazi vreme dobrih želja...iskoristimo ga najbolje što umemo...

 Kažu da je ovaj muzički instrument dobio ima "sax(ophone)" jer je jedno slično, a za njega stvarno izmišljeno ime već bilo - zauzeto...

Ne znam da li je priča o poreklu imena tačna, ali da je svirka taman za kišno i tmurno nedeljno jutro - to znam.

Ništa kao muzička iluzija.

Here is to handsome sax sound...

Skupilo se nekoliko pravih muškaraca na Forumu pravih muškaraca i napisalo "Deklaraciju pravih muškaraca":

Deklaracija
PRAVIH MUŠKARACA PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA

Pravi muškarac nije nasilnik. On se bori za ukidanje svakog nasilja nad ženama i devojčicama. Ne koristi pesnice, niti uvrede. Razume da je nasilje nad ženama veliki i važan problem koji se mora rešiti.

Pravi muškarac se ne plaši da glasno kaže svoj stav. On se uvek i na svakom mestu, zalaže za uvažavanje žena i devojčica, za rodnu ravnopravnost i nenasilnu komunikaciju.

Pravi muškarac je uzor drugima. On ne zatvara oči pred fizičkim, verbalnim i seksualnim nasiljem. Svojim ponašanjem daje pozitivan primer muškarcima, mladićima i dečacima, nesvesnim da je nasilje svaki oblik vređanja, ugrožavanja i ponižavanja drugih bića.

Pravi muškarac je tolerantan. On podjednako uvažava sve ljude, bez obzira na to što su različiti od njega. On ume da savlada svoj temperament i ne stidi se da mirno iskaže svoja osećanja.

Pravi muškarac poštuje žene. Uvažava njihova mišljenja, stavove i slobodu. Takođe, zna da je ignorisanje nasilja koje čine drugi, jednako opasno kao i nasilje samo.

Pravi muškarac veruje u svaku tačku ove deklaracije i zato na nju stavlja svoj potpis, obavezujući se da će svojim ponašanjem, uvek i svuda pokazivati da su svi ljudi ravnopravni i da svi imaju pravo na podjednako uvažavanje i slobodu.

Hvala svim pravim muškarcima koji su već potpisali ovu Deklaraciju i hvala unapred svim drugim, hrabrim i pravim muškarcima koji će je potpisati ubuduće.

Forum pravih muškaraca from Centar E8 on Vimeo.

Učlani se u "Budi muško club", budi - na listi pravih muškaraca.

(Ne)namerne optičke iluzije umeju da nas podsete na naše nenamerne iluzije uopšte, na sve one iluzije koje nisu tako vidljive kao ova na ovoj sjajnoj  fotografiji, na kojoj nam "prevarna" senka nevidljive zastave, slučajno uhvaćena objektivom, vara "očinji vid" stvarajući sliku koja ustvari ne postoji.

Ponekad i znamo i vidimo (ne)namerne iluzije koje smo sami stvorili, ali - ne odustajemo od "prevarnih" slika, ili bar ne od svih koje smo stvorili - odjednom.

A ponekad, ustrajući čvrsto pri svemu za šta nam drugi tvrde da su samo iluzije - stvaramo prave, realne, "neprevarne" slike. I uspevamo da razlikujemo inače nevidljive granice između "prevarnog" i stvarnog, baš kao što možemo brzo "uvežbati" oko da jednu istu fotografiju (s početka teksta) vidi čas kao optičku iluziju, čas kao stvarnu sliku prostora.

Jedanput za prevarno, jedanput za stvarno...